Krivično pravo

Na poziv se treba odazvati, jer se u suprotnom može naložiti prinudno dovođenje. Prvo treba proveriti u kom svojstvu ste pozvani: kao građanin, svedok ili osumnjičeni. Ako ste pozvani kao osumnjičeni, imate pravo na branioca, i saslušanje u policiji se ne obavlja bez njegovog prisustva.

Ne davati izjavu pre razgovora sa braniocem, jer ono što se kaže na početku ostaje u spisima do kraja postupka. Kod lakših dela tužilac može odložiti krivično gonjenje ako osumnjičeni ispuni određenu obavezu, na primer nadoknadi štetu, i tada postupka nema.

Okrivljeni ne mora da dokazuje da je nevin, nego tužilaštvo mora da dokaže krivicu. Ipak, korisno je odmah sačuvati sve što govori u vašu korist: poruke, podatke o lokaciji, imena svedoka. Snimci nadzornih kamera se brišu posle nekoliko dana ili nedelja, pa ih treba tražiti što pre.

Zavisi od toga ko je oduzeo i po kom osnovu. Ako je oružje oduzeto u krivičnom ili prekršajnom postupku, o vraćanju odlučuje sud. Ako je policija rešenjem oduzela oružni list, protiv tog rešenja se izjavljuje žalba, a zatim se može voditi i upravni spor.

Da. Rok za žalbu na presudu u krivičnom postupku je 15 dana od dana prijema. Ako žalbu izjavi samo okrivljeni ili njegov branilac, viši sud ne može izreći strožu kaznu, pa žalba ne nosi rizik da kazna bude povećana.

Krivična dela su teže povrede zakona. Vodi ih tužilaštvo pred osnovnim ili višim sudom, a osuda se upisuje u kaznenu evidenciju. Prekršaji su lakši, o njima odlučuje prekršajni sud ili se izdaje prekršajni nalog, a kazna je najčešće novčana. Ista radnja, na primer u vezi sa oružjem, može biti i jedno i drugo, zavisno od okolnosti.