Privredno pravo

Kada nesposobnost plaćanja traje duže, postoji osnov za stečaj, ali to nije jedina mogućnost. Firma može pokušati vansudski dogovor sa poveriocima ili reorganizaciju putem unapred pripremljenog plana reorganizacije. Što se ranije reaguje, više je izbora, a kašnjenje najčešće ostavlja samo stečaj.

Banka prijavljuje potraživanje stečajnom sudu u roku navedenom u oglasu o otvaranju stečaja. Ako je potraživanje obezbeđeno hipotekom ili zalogom, banka se kao razlučni poverilac naplaćuje iz vrednosti te imovine pre ostalih poverilaca. Ostala potraživanja se naplaćuju iz stečajne mase, po isplatnim redovima.

ONa osnovu fakture ili druge verodostojne isprave može se podneti predlog za izvršenje, bez dugog suđenja. Ako je dug obezbeđen menicom, ona se može podneti na naplatu preko banke, što je često najbrži put. Potraživanja iz privrednih ugovora po pravilu zastarevaju za tri godine.

Postupak počinje predlogom poverioca ili samog dužnika, posle čega sud ispituje da li postoji stečajni razlog. Kada se stečaj otvori, objavljuje se oglas, poverioci prijavljuju potraživanja, a stečajni upravnik unovčava imovinu i deli novac poveriocima. Umesto gašenja firme, postupak se može završiti i reorganizacijom.

Kupovinom udela kupuje se firma sa svim obavezama, uključujući i one koje se ne vide u bilansu. Zato pre potpisivanja treba proveriti poreske obaveze, sudske sporove, zaloge u registru, ugovore sa zaposlenima i ključnim partnerima. Ugovor treba da predvidi i šta se dešava ako se kasnije pojavi skriveni dug.

Ako je softver razvijen u radnom odnosu, imovinska prava po pravilu pripadaju poslodavcu. Ako ga razvija preduzetnik ili firma po narudžbini, prava ostaju autoru dok se ugovorom izričito ne prenesu ili ne da licenca. Zato ugovor treba jasno da odredi da li se prava prenose, za koju teritoriju i period, i ko dobija izvorni kod.